Ko ukusno i zdravo hoće, neka jede bobičasto voće

Ovo slasno voće prepuno je protivupalnih i antikancerogenih jedinjenja, a odličan je izvor vitamina C jer ga sadrži više od grejpfruta ili pomorandže, pa je idealno za sve one koji žele što duže da zadrže mladolik izgled. Prema rezultatima brojnih studija, namirnice bogate vitaminom C blagotvorno utiču na sporiji nastanak bora i isušivanje kože. Ovaj vitamin podstiče razvoj kolagena koji zateže kožu i pozitivno utiče na elastičnost. Odličan je i u borbi protiv slobodnih radikala koji oštećuju ćelije, tkiva i organe. Osim za zdravlje, jagode mogu da se koriste i za negu lica i tela, pa su čest sastojak maski za hidratizaciju kože lica. Ispasirajte sveže jagode i stavite ih na lice, a da bi koža bila lepo nahranjena, dodajte jogurt i kašičicu meda. Ipak, budite oprezni.

S obzirom na to da jagode spadaju u namirnice koje oslobađaju histamine, a oni mogu da izazovu alergijsku reakciju, bitno je da ih kod male dece postepeno uvodite u ishranu. Jagode su odličan izvor vitamina C. Jarko crvene boje, jagode sadrže mnogo biljnog fenola za koji je dokazano da ima snažna antioksidansna svojstva, a visok nivo antioksidanata u jagodama veoma je dobar u borbi protiv raka. Jagode su voće koje spada u snažne alergene i kao takve ne bi trebale da se daju deci mlađoj od dvanaest meseci, a trebalo bi ih izbegavati i duže ukoliko u porodici postoji neko ko već pati od alergija.

Sok ili čaj od aronije preporučuje se ljudima koji imaju problema s krvnim pritiskom. Istraživanje sprovedeno 2003. godine pokazalo je da se aronija uspešno koristi u borbi protiv raka debelog creva. Istraživači sa Univerziteta Ohajo otkrili su da se voće tamnije boje može uspešnije boriti protiv ove opake bolesti. Prema istraživanju, pigmenti dobijeni iz crne šargarepe i rotkvice usporili su rast ćelija raka od 50 do 80%, a pigmenti iz aronije ubili su petinu postojećih ćelija ove bolesti. Tamne bobice aronije sadrže veliku količinu karotena, koji sprečava oštećenje očiju i mogućnost stvaranja katarakte. Aronija je takođe bogata flavonoidima, kao što su lutein i zeaksantin koji sprečavaju česte upale oka (uveitis). Aronija pomaže pri regulisanju telesne težine. Ona sprečava stvaranje viška masnoće oko stomaka, što je problem s kojim se mnogi ljudi redovno suočavaju. Aronija ima mali broj kalorija i masnoće, a sadrži i dijetalna vlakna što je čini jednom od najzdravijih voćaka.

Ako želite da budete siti, puni energije i snage, a da pri tome brinete o vašem zdravlju, preporučuje se da redovno konzumirate aroniju. Ako vaša ishrana uključuje i redovno konzumiranje aronije, možete biti sigurni da će vas prehlada i grip zaobilaziti u širokom krugu. Pored toga što se odlično bori protiv bakterija i virusa, aronija jača imuni sistem. Tradicionalno su je koristili Indijanci za lečenje prehlade, a nedavna istraživanja potvrđuju antivirusna svojstva i visok sadržaj vitamina C. Grupa naučnika iz Bugarske otkrila je da aronija ima antivirusna i antibakterijska svojstva. Ako želite da lečite upale ili virusne infekcije, preporučuje se da koristite sušene bobice ili sok od aronije.

Obično je samonikla žbunasta biljka koja raste u planinskim i brdskim krajevima na zemljištu koje je bogato silicijumom. Međutim, danas se borovnica može saditi i u vrtovima, voćnjacima i plantažama i tako biva dostupnija i jeftinija. Borovnica je žbunasta biljka koja spada u porodicu Vreske - Vresova. Karakteristična je po tome što raste od 50 cm do 1 metar u visinu, ima sočne glatke listove i oštre grančice. Upravo je i prepoznatljiva po jajolikim listovima, sitnom bobičastom plodu koji je na početku zelen, kasnije crven, a pred samo branje tamno teget ili crne boje. Raste obično u kolonijama, jedna pored druge, na obroncima - padinama planina ili brda. Voli sunce ali je i vrlo otporna biljka pa uspeva da odoli suši, mrazu i vetru. Sazreva od kraja jula do početka septembra, a plod je vrlo privlačan po svom ukusu i izgledu. Obzirom da je žbun borovnice prilično nepristupačan za branje, bere se na specifičan način uglavnom ručno uz pomoć specijalno pripremljenih „češljeva“ kako bi se bobice lakše svukle sa stabljike. Borovnica na tržištu dostiže veoma visoku cenu. Razlog je najpre nepristupačnost terena na kojem raste i zbog toga što ju je teško brati, ali i to što je veoma lekovita, ukusna i višenamenska. Od borovnice se prave kolači, torte, pekmezi, želei, sirupi, marmelade, sokovi pa čak i vino. Vino od borovnice je pravi eleksir zdravlja. Nutritivni sastav borovnice: Borovnica je jedan od najvećih prirodnih antioksidanata i u svom sastavu sadrži veliku količinu vitamina, minerala i oligoelemenata. Kao voće bogato antioksidantima, borovnica usporava starenje celog tela. Razna medicinska istraživanja pokazala su da je borovnica izuzetan borac protiv slobodnih radikala u organizmu, pa joj se prepisuju i antitumorna dejstva.

Svakako da su količina i broj različitih vitamina i menerala kojima obiluje, borovnicu svrstale u jednu od najlekovitijih voćnih vrsta. Kada su u pitanju hranjiva svojstva i kalorije, borovnica ima vrlo nisku kalorijsku vrednost pa je stoga preporučljiva osobama koje su na dijeti, a posebno šećerašima, jer je naučno dokazano da borovnica snižava povišen šećer u krvi. Borovnica kao voćna vrsta koristi se u kulinarstvu pa se od svežeg voća mogu praviti vrlo ukusni kolači, sladoledi, kremovi i napitci. Sok od borovnice, po ispitivanju javnog mnjenja spada u najukusnije voćne sokove. Dobija se ceđenjem svežih plodova uz dodatak šećera, a često možemo u prodavnicama zdrave hrane pronaći i sok bez šećera koji je svakako zdraviji. Od borovnice se pravi slatko i marmelada, a čaj od borovnice je posebno lekovit i može se pripremati od lista, ploda i korena. Za čaj se uglavnom koristi sušen plod borovnice. Čaj od lista borovnice ima antiseptično dejstvo. Diuretik je pa pomaže izmokravanje. Deluje lekovito na bešiku i bubrege. Listovi borovnice su antidijabetični, smanjuju procenat šećera u krvi pa se preporučuju ljudima koji boluju od dijabetesa. Čajem od lista borovnica leči se još i kašalj, bolovi u želucu, mučnina, povraćanje, lenja creva i upala mokraćne bešike. Čaj od ploda borovnice koristi se za poboljšanje vida pošto je plod bogat karotinom. Takođe se koristi kod poremećaja funkcije creva, parazita u crevima, povišenog šećera u krvi i kao antiseptik. Čaj od korena se koristi za dezinfekciju rana, kožnih čireva i opekotina. Borovnica se može koristiti kao terapija kod velikog broja oboljenja i poremećaja. Kao sok ili kao čaj, sveža ili sušena borovnica ima efikasnu terapijsku osnovu i kao takva pomaže u borbi protiv različitih patoloških stanja. Borovnica uspešno jača imunitet .

Ovo niskokalorično voće sadrži ugljene hidrate, dijetalna vlakna i proteine. Prebogata je karotinom, koji mu daje boju, a, osim toga, pomaže sintezu vitamina A. On štiti sluzokožu i pospešuje razmenu materija na ćelijskom nivou. Ribizle sadrže zavidne količine vitamina B1, B2 i B6, niacina, kao i vitamina E. U 100 g svežih bobica ima 69 odsto preporučene dnevne doze. Predstavlja snažan antioksidans koji se bori, pa čak i poništava dejstvo slobodnih radikala u ćelijama kože. Osim toga C vitamin pomaže u regeneraciji ćelija i štiti kožu od UV zračenja. Znatne količine ovog vitamina jačaju imunosistem, štite organizam od virusa i bakterija. Pomažu čak i u borbi s rakom i njegovoj prevenciji. Crna ribizla je dobar izvor vitamina K, koji čuva zdravlje kostiju. Naime, on aktivira osteokalcin, koji pomaže ugradnju kalcijuma u kosti. Ako ih redovno jedete, možete usporiti starenje, tvrde stručnjaci. Plodovi slatko kiselog, osvežavajućeg ukusa mogu se jesti u svežem obliku. Koriste se i za pripremu čaja, soka, vina, kompota, marmelade. Takođe, crna ribizla koristi se kao sredstvo za revitalizaciju starijih osoba. Crna ribizla jača apetit, čisti krv i creva, poboljšava rad probavnih organa. Pomaže u lečenju gastritisa, čira na želucu i zatvora (zahvaljujući velikoj količini vlakana). Ona jača otpornost organizma, jer nam imunitet u ogromnoj meri zavisi od zdravlja creva. Plodovi i prirodni sok od crne ribizle korisni su za zdravlje bubrega i sprečavanje nastanka bubrežnih bolesti.

Čaj od listova zahvaljujući eteričnim uljima, potpomaže rad ovih organa. Crna ribizla ima i diuretska svojstva, tj. omogućava izlučivanje mokraće, a korisna je i u slučaju mokraćne infekcije. Takođe, smatra se da je prirodni lek za reumatske tegobe. Crna ribizla snižava i normalizuje krvni pritisak, te pomaže u slučaju ateroskleroze i proširenih vena. Budući kako sadrži obilje minerala, ribizla pomaže i u lečenju anemije. Savetuje konzumiranje što više zrelih i svežih plodova u sezoni zrenja. Van sezone treba piti prirodne napitke pripremljene sa ovim voćem, dva do tri puta dnevno. Ako sok od ribizle držite neko vreme u ustima, pomoći će vam da ojačate desni. Takođe sprečiće njihovo krvarenje, koje može biti vrlo neprijatno. Kako je ribizla multivitaminska bomba s antibakterijskim svojstvima, veoma je korisna za jačanje imuniteta. Ona sprečava nastanak različitih infekcija, uključujući i upalu pluća. Od velikog je značaja i ukoliko se bolest već razvila, pa čak i uznapredovala. Ukoliko imate crne ribizle u vašem domu, vrlo jednostavno možete napraviti super ukusni sok. Ovaj napitak je daleko bolji izbor od bilo kog kupovnog, koji pri tom mogu sadržati štetne sastojke. Priprema soka nije teška. Najpre ih detaljno operite nad mlazom hladne vode a zatim odstanite listove i drške. Nakon toga izručite ih u poveći lonac, prelijte sa vodom i pustite nek lagano kuva. Mešajte redovno i nemojte pojačavati vatru. Kada primetite da su pustile svoj sok, sklonite sa šporeta. Naknadno izgnječite pulpe i kožicu iscepajte kako bi iscureo i ostatak prirodnog soka. Sve zatim prebacite u drugu posudu. Takođe ovaj ukusan i zdrav napitak priprema se i pomoću blendera na puno jednostavniji način. U 2,5 dl vode dodajte nekoliko plodova i sve zajedno smiksajte. Ako dobijete isuviše gust sok od crne ribizle, naknadno ga razblažite vodom. Pijte ga do 4 puta tokom dana.

U prevenciji kardiovaskularnih bolesti kupina učestvuje i sadržajem vitamina C i beta karotena, zbog njihovih antioksidantnih svojstava. Zbog visokog sadržaja kalijuma, a niskog natrijuma, kupina je korisna za obolele od hipertenzije, jer utiče na sniženje pritiska. Galotanin uništava bakterije, među kojima su najvažnije Ešerihija koli i Salmonela enteritidis, a takođe deluje i antivirusno. Zato se kupina u narodnoj medicini koristi protiv dijareje. Posebno je efikasna kod dece, a primenjuje se u obliku sirupa. Plod kupine deluje blago laksativno. Kupina se koristi i u lečenju hemoroida i raznih povreda kože i sluzokože. Spolja se upotrebljava kao antiseptik, u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Često se koristi kod prehlada, kašlja i šećerne bolesti. Kod dijabetičara smanjuje oštećenje krvnih sudova, a zbog niskog sadržaja ugljenih hidrata može da se nađe na njihovom jelovniku.

Posebno je značajno što je gvožđe u kupini u sklopu organskog jedinjenja, pa se zato lako iskorišćava, te je posebno povoljno za malokrvne, ali i za prevenciju anemije kod dece, trudnica i dojilja. Čaj od lista kupine koristi se kod malokrvnosti i za jačanje imuniteta. Kupine sadrže više kalcijuma od malina, pa ih treba isključiti iz dijeto terapije gde je ovaj unos ograničen. Pored pomenutog, kupine takođe vezuju bakar. Previsoka koncentracija bakra može dovesti do nemira i psihičkih teškoća. Delotvorne supstance koje se nalaze u kupinama jačaju vezivno tkivo i zidove vena, čime se usporava proces starenja, smanjuju tegobe sa venama i hemoroidima. Plodovi kupine nalaze primenu i u domaćinstvu, za spravljanje raznih namirnica (slatko, džem, marmelada i sok). U narodu se ranije čaj od lista kupine i maline uz dodatak mladih cvetnih pupljaka, koristio kao “narodni čaj”, zamena za ruski čaj. Kupina zbog svog blagotvornog dejstva zaslužuje da zauzme mesto u ishrani i da se ne koristi samo kao lek kada se bolest javi, već još više da se koristi preventivno, tj. za sprečavanje anemije i srčanih bolesti i za jačanje imuniteta.

Energetska vrednost 100 g svežeg ploda maline iznosi oko 52 kcal / 217 kJ. Od toga ima 86% vode, 1,2% proteina, 0,65% masti i 12% ugljenih hidrata. Izvrstan je izvor dijetetskih vlakana (6,5 g). Ovo bobičasto voće je tako slatko a ima tako malo kalorija što je već dovoljan razlog da maksimalno uzivamo u njemu. Od vitamina izvrstan je izvor vitamina C (26,2 mg, što čini 44% RDA), a od ostalih vitamina sadrži vitamine B kompleksa, vitamine E i K, ali u količinama ispod preporučenog dnevnog unosa. U malim količinama sadrži gotovo sve minerale. Malina je nutritivno naročito zanimljiva zbog bogatog sadržaja raznovrsnih antioksidansa, a u časopisu BioFactors objavljeno je da je antioksidativna aktivnost maline za 50% veća od antioksidativne aktivnosti jagode, 10 puta veća od paradajza i 3 puta veća od kivija. Antioksidativna aktivnost se ne gubi kada je malina smrznuta ili u obliku džema. Oko 25% antioksidativne aktivnosti pripada antocijanima kao što su kvercetin, kempferol, cijanidin-3-glukozilrutinozid, cijanidin-3-rutinozid i pelagonidin glikozid. Antocijani daju malini jaku crvenu boju, štite organizam od štetnog delovanja slobodnih radikala, poseduju jedinstvena antimikrobna svojstva, utiču na sprečavanje preteranog rasta bakterija i gljivica u telu (kao što je Candida alibicans).

Malina je odličan izvor fruktoze, flavonoida, vitamina (C i E), minerala (pogotovo kalijuma). Ipak, ovo voće je najbogatije vlaknima. Antocijanini i polifenolna jedinjenja koja su sastavni deo malina su moćni antioksidansi koji imaju antikancerogena svojstva pa je ovo voće dobrodošlo kao zaštitnik od mnogih bolesti i prirodni saveznik u borbi protiv raka. Konzumacijom malina telu obezbedjujemo energiju, pravilno funkcionisanje nervnog sistema i održavanje zdravog tkiva, na prvom mestu krvnih sudova. Korisna je za krvnu sliku, poboljšanje apetita kod dece, suzbijanje mučnine i povraćanja. Narodna medicina sok od maline preporučuje za lečenje bol